Сирија може и мора остати целовита, а они који причају о томе како да је деле нек се сете Југославије, упозорава амерички експерт за Блиски исток, професор Нортистерн универзитета у Бостону Денис Саливан. Нада се, каже, да Сирија неће бити још једна жртва склоности великих сила да деле земље.
Сирија може и мора остати целовита, а они који причају о томе како да је деле, нек се сете Југославије, упозорава амерички експерт за Блиски исток, професор Нортистерн универзитета у Бостону Денис Саливан. Нада се, каже, да Сирија неће бити још једна жртва склоности великих сила да деле земље.
Саливан оцењује да би евентуално мењање граница Сирије прво утицало на Турску, па на Ирак, упозоравајући да би то отворило Пандорину кутију.
На подсећање да је питање промене граница актуелно и на Балкану и да је својевремено Вашингтон подржао поделу Југославије, а онда и Србије, истиче да подела Југославије можда и није била изворни план САД, које „почетком деведесетих нису стварно схватале шта то значи“ и да би „пре кривио Немачку“, које је прва подржала поделу.
На питање да ли мисли да су границе на Балкану коначне, констатује да било какве границе нигде и никад нису коначне и да се доводе у питање, али да је свакако веома опасно мењати их.
Ипак додаје да ће можда бити новог мењања граница и можда неког новог договора.
„Стално слушамо гласине да су Трамп и Путин постигли договор о Косову, о томе да се поново подели, можда Митровица или подручја на северу Косова. Ту опет велике силе играју игре, а људи на терену трпе штету или имају корист од тога. Али свакако немам сазнања хоће ли бити промене граница било да је реч о Косову, или о Републици Српској“, наводи професор Саливан у емисији „Спутњик интервју“.
Још једна ствар која повезује Балкан и Блиски исток јесу избеглице, које су руту преко Балкана изабрале као најлакши начин да стигну до централне Европе, односно Немачке. Не мисли да иза тога стоји нечији план или намера, већ да су то „напросто очајни људи“.
Коментаришући америчку политику на Балкану од доласка Трампа на власт, примећује да има врло мало промена, јер „Трамп вероватно и не зна шта је Балкан, ако изузмемо Словенију због његове жене“.
„Мислим да се политика није променила, људи у Стејт департменту ми кажу да је то статус кво, као да смо на аутоматском пилоту, јер Трамп није успео да схвати какав је овде амерички интерес. То је и добро и лоше за људе на Балкану. Док год он не гледа у овом правцу, не привлачите пажњу на себе, јер ако почне да гледа у овом правцу, бог зна шта ће учинити. То може бити у вашем интересу, а може бити и против ваших интереса“, наводи Саливан, уз опаску да Србија треба да брани сопствене интересе и да се као мала земља труди да има много пријатеља.
„Мислим да је то једна ствар коју је Вучићева влада учинила — приближавањем и Арапима, и Турцима, и Русима, и Сједињеним Америчким Државама, и Европској унији. Важно је ширити утицај, генерално, то је грађење пријатељских односа, економије, отварање прилика за запошљавање младих. Никада немојте играти само на једну карту“, саветује амерички експерт.
Кад је реч о Сирији, желео би, каже, да се сукоб у тој земљи оконча, али једино што је уочљиво, јесте да више нема жеље да се уклони Асад. Тај план САД је пропао.
Коментаришући чињеницу да је на недавном самиту руског и америчког председника у Хелсинкију Сирија била једно од ретких питања где су ставови приближени, напомиње да је увек био поборник сарадње и координације између САД и Русије, када мир почне да наступа и на том пољу у Сирији се могу постићи добри резултати.
„Мислим да Асад остаје, али то не значи да је рату крај, још имамо остатке ДАЕШ-а, још увек имамо отворено курдско питање, још су отворена питања Ирана, Хезболаха и Русије, који сви подржавају Асада. Ми желимо да подржимо Русију, упркос томе што она подржава наше непријатеље, Иран и Хезболах. Дакле, ситуација је веома збуњујућа, чак и у терминима спољне макрополитике, али то су основна питања, тако да не мислим да ће се рат ускоро завршити“, образлаже.
„Нажалост, не сарађујемо увек. Што се тиче Хелсинкија, уколико ће споразум зауставити рат — сјајно. То још нисмо видели на терену“, примећује професор. Он скреће пажњу на пуно недоследности и лицемерја са америчке стране, пре свега због тога што су се САД повукле из споразума о иранском нуклеарном програму договореног са Русијом, европским савезницима и Кином, а сада кажу да желе да направе сличан споразум у Сирији, што је „у најмању руку неконзистентно“.
Саливан се осврнуо и на ситуацију са Ираном после увођења новог сета америчких санкција, а на питање колики је ризик да „рат речима“ прерасте у, како су рекли у Техерану, „мајку свих ратова“, амерички експерт каже да има разлога за забринутост.
„Може доћи до, на пример, несрећних околности у Сирији, где су сви међусобно сукобљени. Уколико би се нешто десило америчким трупама од стране Иранаца, или обрнуто, онда да — догађаји би се могли отети контроли. Или ако Израел одлучи да је ово сјајан тренутак да се уради оно што већ пуно година жели Бењамин Нетанијаху, а то је да нападне Иран“, каже Саливан и упозорава да до ратова чешће долази због неког несрећног случаја, него зато што су они осмишљени.
„Наравно да има и осмишљених ратова, будаластих ратова, попут инвазије на Ирак“, додаје наш саговорник.
Можда је, истиче, и реч само о још једном цењкању америчког председника како би добио „бољи дил“, а подсећа да се слично десило и са Северном Корејом: рат речима, претње истребљењем нуклеарним оружјем, а онда је за Трампа лидер те земље одједном постао сјајан момак. Ипак, оцењује да је пре реч о Трамповом импулсивном доношењу одлука.
„Ако смо ишта научили о Трампу, то је да је јак на речима, али било би одлично да буде јак и на делима на позитиван начин. Ако ишта можемо да урадимо, јесте да пошаљемо позитивне вибрације и поручимо — иди на те позитивне састанке уместо негативних ратнохушкачких порука“, каже амерички стручњак.
Верује, каже, да је достижно да САД и Русија пронађу заједнички језик око кључних питања на Блиском истоку, али да је „незгодни део“ у свему томе америчка унутрашња политика, посебно што је сезона избора и све је поларизовано, „а Русија је велики разлог за то“.
На питање има ли америчка политика на Блиском истоку јасне смернице, оцењује да су једине смернице које он види пуна подршка Израелу, укључујући Трампову жељу да оконча арапско-израелски конфликт, као и подршка Саудијској Арабији.
„Значи, има два позитивна стуба, Израел и Саудијце, и један врло негативан који је против Ирана. Све остало је подложно преговорима, поигравању или манипулацији, како би се уклопило око претходна три стуба“, објашњава Саливан.
Амерички експерт указује и на повезаност питања Сирије, Ирана, Јемена. „То је нажалост игра и због тога су нам потребни истински лидери који имају визију светске стабилности. Заиста нам је потребна стабилност и сарадња у свету“, каже Саливан, констатујући на крају са жаљењем да „Доналд Трамп нема ту визију“.
Извор: rs.sputniknews.com
