Чудне се ствари дешавају у источној и централној Европи, ствари које се слабо помињу у медијима. Два шефа државе, премијери Словеније и Словачке, поднели су оставке готово истовремено. Словачки премијер Роберт Фицо је био жртва скандала због убиства Јана Куцијака, новинара који је истраживао корупцију у влади. Премијер је морао да одступи услед масовних уличних протеста.
Фицо је био познат по својој подршци јачој Вишеградској групи. Он се противио Бриселу по многим питањима. Вреди напоменути да је он позвао на укидање санкција и побољшање односа са Москвом. Премијер је био непопустљив у томе да је Русија поуздан енергетски партнер.
Да ли је случајност то да је био приморан да поднесе оставку усред антируске кампање покренуте случајем Скрипаљ и других очигледно измишљених прича које се користе као лажни изговори за непрекидне нападе на Москву? Зар он није био претња такозваном јединству ЕУ против Русије? Дефинитивно јесте.
Премијер није крио чињеницу да је његова одлука донета под великим притиском. Свргавање су планиране спољне снаге, укључујући филантропског милијардера Џорџа Сороша.
На пример, словачки председник Андреј Киска је одржао приватни састанак са овим милијардером у септембру 2017. године. То је био разговор један на један. Ни један словачки дипломата није био присутан.
Према речима министра спољних послова Мирослава Лајчака: “Џорџ Сорош је човек који је имао велики утицај на развој у источној и централној Европи, и шире. То је чињеница која се не може довести у питање.“ Премијер Виктор Орбан је ово рекао о том догађају: “Џорџ Сорош и његова мрежа користе сваку могућу прилику да свргну владе које се одупиру имиграцији.“
Словеначког премијера Мира Церара је Сорош напао због његовог противљења политици ЕУ о имиграцији. Џорџ Сорош није крио чињеницу да је он био жестоки противник става Мира Церара. “Европа је обавезна да прими мигранте,“ рекао је амерички финансијер Европљанима. Сада је премијер морао да оде, након што су резултати референдума о кључном економском пројекту поништени од стране врховног суда а медијски напади на његов став о азилантима интензивирани. Са одласком Церера са чела, опозициони покрет Бриселској диктатури је ослабљен.
Ко је следећи? Вероватно Мађарска, која је постала мета за Сорошеве нападе. Амерички милијардер је од 1989. године уложио више од 400 милиона долара у своју родну земљу. Такође је најавио своју намеру да утиче на изборну кампању у Мађарској и запослио 2.000 људи за ту сврху. Влада жели да њихови предлози “Стоп Сорошу“ постану закони. Нема сумње да ће Мађарска бити под нападом због супротстављања мрежи овог финансијера.
Брисел ће подићи велику хајку и плакати, критикујући “недемократски режим“ који влада земљом. Следећи парламентарни избори у Мађарској ће се одржати 8. априла 2018. године. То ће бити тешка борба за очување независности, док се бране од покушаја наметања америчког притиска кроз невладине организације и образовне институције које подржава Сорош.
Сорошевим активностима се такође противе у Чешкој Републици. Чешки председник Милош Земан је оптужио групе повезане са Сорошем да се мешају у унутрашње послове његове државе. Финансијер позива ЕУ да се ослони на Пољску и приморава их да “очувају владавину права.“
Македонија се такође одупире субверзивним активностима овог милијардера које за циљ имају промену режима. “Сорошева мрежа“ има велики утицај на Европски парламент и друге институције. Скандалозна листа Сорошевих савезника укључује 226 посланика од 751. Сваки трећи члан – размислите о томе! Ако то није корупција, шта онда јесте? Законодавци који су застранили да плешу како Сорош свира. Они раде оно што им се каже, што подразумева ширење антируске хистерије.
Сорош избачен из Русије
Москва има своју историју пословања са Сорошевом мрежом. 2015. године је Институт за отворено друштво Џорџа Сороша избачен из те земље као “непожељна организација“ која је успостављена да се подстакне амерички утицај.
Било би заиста наивно помислити да Сорош делује сам од себе. Јавна је тајна да се америчка влада очигледно меша у унутрашње послове других земаља користећи овог милијардера као инструмент.
Европа је амерички конкурент који мора бити ослабљен. УСАИД и Сорошева мрежа се често удружују у постизању заједничких циљева. У марту 2017. године је шест америчких сенатора потписало писмо у ком су од Стејт департмента тражили да погледа владино финансирање Сорошевих организација. Али ти напори нису одвели никуда, Стејт департмент је увек на Сорошевој страни, шта год да је у питању.
Многе европске земље су ангажоване у жестокој борби за заштиту своје независности. “Империја“ овог финансијера се бори да освоји Европу помоћу мита и субверзивних НВО. Ове земље и Русија се одупиру тој истој претњи. Можда су због тога санкције против Русије толико непопуларне међу многим источноевропским политичарима.
Извор: Wебтрибуне.рс