Влада Србије усвојила је предлог новог закона о путевима и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање.
Наиме, важећи Закон о путевима донет је још 2005. године, у четири маха је мењан и допуњаван. Због тога што је требало изменити и допунити много чланова постојећег Закона о путевима, закључено је да је боље донети нови законски пропис. Он би решио питање управљања и одржавања јавних путева, али и питање приватне имовине како би се избегао ризик од тужби власника имовине и захтева за надокнаду штете. Одређене су минималне границе експропријације приликом изградње јавних путева, чиме ће се обезбедити превентивна заштита и несметано одржавање јавног пута.
Основни проблем који нови законски акт о путевима треба да реши је неуређено имовинско стање и евиденција јавних путева у јавним књигама о непокретностима и стварним правима на њима, што за последицу има немогућност несметаног извођења радова на мрежи јавних, посебно државних путева. Наиме, иако су јавни путеви дефинисани као добро у општој употреби и у јавној својини тренутно на скоро сваком путном правцу постоје делови пута који су на парцелама у приватној својини физичких и правних лица.
Такође, постоје и обрнути случајеви – када је на парцелама које су у листовима непокретности уписани као јавна својина изграђени приватни објекти, посађени засади, а неретко власници суседних пољопривредних парцела обрађују земљиште.
Члан 74. нацрта Закона о путевима – Утврђивање јавног интереса: “Уколико је ради изградње, реконструкције и одржавања државних путева и објеката пута потребно извршити експропријацију, административни пренос или непотпуну експропријацију непокретности, Влада на предлог управљача државног пута, утврђује јавни интерес. Непокретности које су потребне за изградњу, реконструкцију и одржавање државних путева експропришу се у корист Републике Србије.”
Своје законско место добиће и некатегорисани путеви.
Проблем који такође треба да се реши овим актом јесте и неједнакост надлежних јединица локалне самоуправе у утврђивању критеријума за категоризацију општинских путева и улица. Потребно је ускладити Закон о путевима са законом који уређује планирање и изградњу у области изградње, реконструкције и одржавања јавних путева као линијских инфраструктурних објеката. Нејасно је дефинисање врсте радова на јавном путу, посебно у области појачаног одржавања, што доводи до забуне приликом израде техничке документације и надлежности за издавање одговарајућег одобрења, као и продужења рокова за почетак извођења радова на јавном путу.
Предлаже се и решење за део јавних путева који се налазе на парцелама које су у приватној својини физичких и правних лица, или су као корисници у листовима непокретности уписана правна лица којима није поверено управљање путевима, а на следећи начин:
Члан 2. нацрта Закона о путевима – Категоризација јавних путева: “2. „јавни пут“ је пут који испуњава прописане критеријуме за категоризацију од стране надлежног органа”; Члан 5. нацрта Закона о путевима – Категоризација јавних путева: “Влада прописује критеријуме за категоризацију јавних путева. Влада доноси акт о категоризацији државних путева, на основу критеријума из става 2. овог члана.
Министар надлежан за послове саобраћаја ( у даљем тексту: Министар) образује комисију за утврђивање испуњености критеријума за категоризацију државних путева.
Скупштина јединице локалне самоуправе доноси акт о категоризацији општинских путева и улица, на основу критеријума из става 2. овог члана.”
Ово стање је остало још из времена бивше СФРЈ, а Србија није успела протеклих деценија да га реши.
Извор: Јустиција
