Јужно крило НАТО у великом је проблему због сукоба двеју чланица Турске и Грчке око острва у Егејском мору, али и због све чвршћег загрљаја Реџепа Тајипа Ердогана и Владимира Путина.
Према оцени аналитичара, новонастале околности добродошле су за Србију, која је последњих година под великим притисцима Вашингтона управо због односа са Москвом, као и због чврстог става око статуса јужне српске покрајине Косова и Метохије, где се налази америчка база Бондстил.
Забринутост Запада додатно је појачао састанак Путина и Ердогана у Анкари, где је послата јасна порука да ће у наредном периоду две земље војно сарађивати те да ће руски ракетни систем практично бити интегрисан у војну структуру НАТО.
– Турска би поред система С-400 могла сарађивати са Русијом и на другим одбрамбеним пројектима – рекао је Ердоган.
Ствари се не смирују ни на крајњем југоистоку Европе, где су протеклих дана избиле нове варнице након што је Грчка острво Кардак/Имија, око кога се две државе споре, укључила у програм ЕУ „Натура“.
Да је ситуација на ивици оружаног конфликта, сведочи и то што је грчки министар одбране Панос Каменос наложио размештање 7.000 војника на острвима у источном Егејском мору, а Турску окарактерисао као „непријатеља који наставља да провоцира“.
Војни аналитичар Мирослав Лазански каже да слабљење јужног крила НАТО користи Русима, али и Србима.
– Свако слабљење НАТО у овом делу југоисточне Европе је добро за Србију јер смањује притисак НАТО, пре свега САД, на Србију и у погледу односа са Русијом и у погледу Косова.
Односи између Грчке и Турске су увек били на граници конфликта, то су две државе чланице НАТО које су ратовале 1974, након турске анексије северног дела Кипра, а и разграничење у појасу Егеја је проблем – оцењује Лазански и додаје да се Турска муњевито удаљава од великог савезника у Вашингтону.
Што више НАТО има проблема у „кући“, то ће се мање бавити нама, наводи бивши дипломата Владислав Јовановић.
– Ово је једна од тих фаза заоштрености која је за нас посебно значајна јер се поклапа са општим слабљењем веза и симпатија Турске за НАТО и Запад, као и за узнемиреност за Блиски исток, где амерички утицај слаби, а расте утицај Русије, Турске, Ирана итд. То значи да можемо мало да одахнемо јер њихова пажња неће бити усмерена на нас – закључује Јовановић.
Извор: Информер/Република
