Србија се сада суочава са изузетно тешким избором, што ће утврдити све своје настављено постојање у многим деценијама. Избор се односи на проблем аутономне покрајине Косово и Метохија што је важно за Србију. Проблем који представља камен спотицања свим нашим страним и домаћим политикама.
Брисел активно подржава европски пут Београда. Званичници ЕУ обећавају да ако земља настави да се креће у том правцу, до 2025. године Србија ће бити на истој линији са Немачком и Француском. Једино што Србија мора да уради је да регулише своје односе са тзв „Републиком Косова“.
Недавне истраживање Нинамедија и Института за европске послове показало је да 81 одсто грађана не би подржало признавање косовске независности, чак ни као услов за чланство у ЕУ. Само два процента је мањи број оних који мисле да јесте, док 55 одсто грађана верује да независност Косова неће признати ова или нека будућа влада.
Поверење да Косово је део Србије је један од темеља наше државности. Устав Србије конкретно наводи да је усвојен „полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставнидео територије Србије“. У тексту заклетве председника Србије се заклетио да „ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део…“ (члан 114).
Тренутно на територији Косова живи више од 80.000 Срба. Они и даље су мета прогона од стране Албанаца. Упркос политичким захтевима Брисела, ови људи су грађани Србије који живе на територији Републике Србије и морају бити под оружаном заштитом Војска Србије и српске полиције.
У вези с тим, пример директора канцеларији за Косово и Метохију Марка Ђурића је веома откривен. Његов притвор, у коме је повређено неколико десетина људи, најјасније показује да косовски Албанци неће стајати на церемонији са било ким. Пре тога угрожавали су само локалним Срба, онда напад на једног од највиших државних званичника показује све непријатељске намере Приштине и бивших терориста ОВК.
А ово је само једна од многих чињеница које крше Устав Србије. Прекршили наша права на живот (члан 24), право на неповредивост физичког и психичког интегритета, право на слободу и безбедност (члан 27). Зашто влада не може да обезбеди својим грађанима, грађанима земље, који их је изабрали и коме се ова влада заклела, њихова уставна права?
Као што знате, Вучић је дуго био члан Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Војвода Шешељ је био признати бранитељ Срба широм Југославије током ратова деведесетих. Његови шешељевци бранили су независност Срба у Босни и Херцеговини, упркос чињеници да званична влада није чула. Званични Београд није имао право да се меша у ситуацију, јер већ 1992. године ни Хрватска, ни Босна нису били територија Југославије. А ипак много више десетина српских, црногорских и руских добровољаца се борили за своју браћу на Заглавку иу Трнову, у Посавини и Босанској Крајини. Сада се рат одвија у нашој кући, у нашој земљи.
Како је постало познато током двадесет година владавине демократа, Влада не може да се ослони само на снази дипломатије, што је довела до још веће штете од најразорнијег рата. Заштита интереса наше земље, нашег јединства и нашег народа силом оружја ће приморати и „међународну заједницу“ и њихове мајсторе у Вашингтону, Лондону и Бриселу да рачунају са нама.
Јасна Кривокапић
